Dodatne školice

Školica engleskog

Muzička školica

Privatna predškolska ustanova

Vrtić Pčelice

Za Vaše srećno dete
  11 godina sa Vama

MUZIČKE RADIONICE

 

Buđenje interesa i razvijanje ljubavi prema muzici ima veoma važnu ulogu u formiranju ličnosti deteta. Muzika na prvom mestu aktivira umne sposobnosti, utiče na pravilan razvoj govora i fizički razvoj dece, zatim socijalizuje mališane, formira moralni lik i planski utiče na razvoj mašte, estetskog osećaja i emocionalnog doživljaja. Muzička kreativna radionica na prvom mestu ima zadatak da kreativnim pristupom, kroz igru i pesmu, utiče na razvijanje muzikalnosti i osposobi mališane za lepo pevanje i aktivno slušanje muzike, kao i da ih uputi u osnove muzičke pismenosti. U vedroj i radosnoj atmosferi, pesmom, igrom i sviranjem na dečjim instumentima, predispozicije dece će se razviti u sposobnosti (bilo za izražavanje samim tonovima, ili za izražavanje rečima ili slikom pod uticajem tonova) i povećaće se interesovanje za muzičke stvaraoce i instrumente. Upoznavanjem mališana sa muzikom kroz pesmu, igru, ples i muziciranje na dečjim instrumentima, muzička radionica će decu učiniti ljubiteljima muzike i poznavaocima muzičke umetnosti, koji će imati mogućnost da dožive muziku u svoj svojoj lepoti. Za postizanje navedenih ciljeva sadržaj nastave muzičke radionice moraju da čine čine sledeće aktivnosti: izvođenje muzike (pevanje ili sviranje), slušanje i stvaranje muzike.


IZVOĐENJE MUZIKE:

Pevanje:
 Pevanje pesama (učenje po sluhu) različitog sadržaja i raspoloženja, tradicionalne i umetničke muzike u skladu sa glasovnim mogućnostima grupe;
 Pevanje kratkih pesmica – muzičkih vežbi za oblikovanje glasa i širenja raspona glasa;
 Pevanje i izvođenje muzičkih igara (igre uz pokret, jednostavne koreografije, didaktičke igre);
 Pevanje jednostavnih pesama modela i namenskih pesama kao zvučne pripreme za postavku muzičke pismenosti (upoznavanje sa imenima tonova);
 Usvajanje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem (tonovi uzlaze – tonovi silaze, glasno – tiho, glasno - srednje glasno, brzo – sporo, brzo – umereno, nežno, tužno, radosno...- svi izrazi se usvajaju na osnovu iskustva, bez postavljenih definicija).

Pevanje pesama u nastavi muzike zauzima dominantno mesto iz razloga što je pevanje jedan od najsigurnijih puteva za osposobljavanje dece da mogu da osete lepotu muzike i radost kolektivnog muziciranja. Pesme se biraju sa pažnjom i akcentom na one koje će svojim kvalitetom privući pažnju i interesovanje učenika da ih nauče i zavole. Takođe, pesme su vaspitnog karaktera, pristupačne i jasne, utiču na aktivnost učenika i razvijaju svest o umetničkoj vrednosti.

Sviranje:
 Sviranje ritma, ritmičkog pulsa, kratkog ritmičkog motiva i brojalica na različitim, jednostavnim izvorima zvuka (telo, predmeti, štapići, kutlače, varjače, pištaljke, zvečke idr.);
 Sviranje na metalofonima i upoznavanje tonova putem boja, sa kasnijom primenom na klavijaturama;
 Sviranje pratnje naučenim dečjim pesmama na instrumentima Orfovog instrumentarijuma (metalofon, zvončići, zvečke, bubanj, trijangl, činele, kastanjete, štapići, praporci).
 Sviranje pratnje poznatim instrumentalnim kompozicijama (npr. Turski marš – Mocart) na dečjim instrumentima – Orfov instrumentarijum, kao i na instrumentima improvizovanim na časovima muzičke radionice (zvečke, bubnjevi, čaše, kutlače idr).

Izvođenje muzike sviranjem je najbolji put ka razvijanju muzikalnosti, ljubavi prema muzici i oslobađanju emocija pod utiskom muzike. Takođe, mališani će sviranjem naučiti da prepoznaju na osnovu izražajnih elemenata poznatu pesmu na osnovu karakterističnog motiva: tempo (brzo/sporo), dinamika (glasno/tiho/srednje), melodija i raspoloženje (veselo/šaljivo/nežno...).

SLUŠANJE MUZIKE:

Slušanje muzike treba da bude aktivan psihički proces koji obuhvata emocionalno doživljavanje i misaonu aktivnost. Slušanjem muzike upoznajemo muzičku literaturu, stvaraoce i instrumente, a kod mališana razvijamo koncentraciju i muzičku memoriju.

Muzička memorija se razvija takošto se slušana dela zapamte. Da bi se to ostvarilo čas slušanja muzike mora da bude dobro osmišljen i upečatljiv:

Slušanje muzike kao podloge muzičkoj priči – muzika prati radnju priče svojom dinamikom i tempom; glavni likovi imaju svoje motive u kompoziciji koji se često ponavljaju u toku slušanja, na taj način mališani brzo usvajaju melodiju i kasnije mogu da je prepoznaju; u toku priče mališani imaju zadatak da na nekim mestima pomognu likovima iz priče ponavljanjem ritma i melodije, prepoznavanjem motiva glavnih likova, prepoznavanjem instrumenata, dirigovanjem i dr;
Slušanje muzike uz igru – igramo se vruće hladno sa muzikom, kada smo daleko od traženog predmeta muzika je tiha, a kada smo blizu muzika je glasna;
Slušanje muzike u toku izrade nekog od dečjih instrumenata ili figurica, likova iz naučenih pesama od gline;
Slušanje muzike u toku gledanja isečaka iz baletskih i operskih predstava najpoznatijih dela (npr. Labudovo jezero – Čajkovski), uz predhodnu pripremu i priču o delu svedenu na dečji nivo;
Slušanje dečjih horskih pesama, kao i kratkih kompozicija koje izvode instrumenti, različitog sadržaja i raspoloženja.

MUZIČKO STVARALAŠTVO:

Poznato je da deca veoma rano počinju da stvaraju sopstvenu muziku – melodiju. Zato veoma značajno mesto u radu zauzima rad na osposobljavanju mališana za muzičko stvaralaštvo. Naravno, ne misli se na stvaranje kompletnog muzičkog dela, već na poseban način rada, odnosno na umetničko iskazivanje tonovima, rečima, crtežom, pod direktnim ili indirektnim uticajem muzike.

Postoje dve vrste muzičkog stvaralaštva:
1. Izražavanje sopstvenom melodijom koja može da bude otpevana ili odsvirana na nekom od dečjih instrumenata preko sledećih oblika:
     Oponašanje zvukova iz neposredne okoline (zvuci u kući, zvuci u prirodi i gradu, „razgovor“ životinja i prirode – šuštanje lišća).
     Muzičke pitalice – nastavnik otpeva pitanje, a učenici treba da osmisle sličnu melodiju za odgovor.
     Muzičke dopunjalke – nastavnik započne poznatu melodiju, a učenici treba da je improvizuju i da je nastave.
     Kreiranje zvučnih efekata kao pratnje za brojalice i naučene pesme.
     Smišljanje i izvođenje malih motiva na različitim izvorima zvuka.

2. Izražavanje pod utiskom muzike, drugim sredstvima umetnosti:
     Improvizacija pokreta za pesmu koju su naučili da pevaju (deca su sklona improvizaciji pokreta pa će im biti interesantno da naučenu pesmu ilustruju pokretima – muzička pantomima).
     Improvizacija jednostavnih koreografija za dečje horske pesme.
     Likovno izražavanje u toku slušanja muzike – izražavanje spontanog doživljaja samog deteta.
     Pravljenje likova iz naučenih pesama od različitih materijala uz slušanje muzike.